Jedno od pitanja koje se verovatno svi pitamo je kako se hraniti zdravo? Svi već znamo da je za dugotrajan, zdrav život potrebno dovoljno sna, vode i zdrava hrana, ali šta je zapravo zdrava hrana?
Prateći trendove u ishrani od početka 90ih pa do današnjih dana možemo zaključiti da se uverenja o zdravoj hrani menjaju vrlo brzo. Prvo smo imali niskomasne namaze, jogurte, mleka sa što manjim procentom masti, “fit” proizvode koji su poslednjih godina iznenada postali punomasni sa što većim procentom masnoće životinjskog porekla obogaćeni proteinima i pridevom “hrono”. Da li je margarin kao hidrogenizovana masnoća odlična zamena za puter, da li se od njega zaista mršavi uz smanjenje holesterola kako je nekada predstavljen ili samo povećavamo upalne procese u telu? Da li je bolje unositi proteine uz slaninicu i jaje svakodnevno ili je ovsena kaša sa bademovim mlekom ipak bolji izbor? Da li je pametnije popiti šolju jogurta jer ipak “mi moramo uneti probiotike” ili poslušati veganski stav da su kvalitetniji probiotici ipak u kiselom kupusu?
Dostupnost informacija kroz medije možda baš danas više nego ikad omogućava svima da detaljno prouče stilove ishrane ili dijete, ali da li nam omogućava da shvatimo šta je ipak najbolje?
Može li svako od nas jesti keto, LCHF, hrono itd. i biti podjednako zdrav i uspešan u rešavanju zdravstvenih tegoba? Mislim da ne može. Svako telo ima različite potrebe iako deluje da smo isti.
Na koji način možemo uspešno prevazići ovaj izazov. Pa jednostavno – upoznavanjem svog tela. Za vreme boravka u tom jednom telu koje imamo od početka pa do kraja života jedina obaveza nam je da ga upoznamo i negujemo.
Da li ste nekada pokušavali da se držite makrobiotičke ishrane bez obzira što vas je stomak boleo danima, da li ste imali svakodnevne grčeve od sirovih veganskih smutija, nesanicu od svih tih keto mesnih obroka? Veća je verovatnoća da ste danima pokušavali da opravdate sve tegobe čuvenom detoksikacijom nego što ste pomislili da to ipak nije pravo rešenje za vas.
Odredjene zdravstvene smetnje trajno se mogu rešiti promenom ishrane, to je sigurno. Ali kako biti siguran da praćenjem odredjenog stila u ishrani nećemo narušiti svoje zdravlje? Za početak treba da priznamo sebi šta je za nas hrana. Da li u hrani vidimo samo čist užitak, da li uskraćivanje iste kroz razne vidove restriktivnih dijeta možda način da se kaznimo zbog nezadovoljavajućeg izgleda tela, možda birajući samo organske “čiste namirnice” mislimo da i sebe održavamo čistim, a samim tim i boljim od ostalih? Nije hrana samo ono što smo strpali u usta, sažvakali i progutali, hrana je i onaj osećaj i uverenje koji smo uz to u sebe uneli.
A gde je onda rešenje? U balansu. U osluškivanju sopstvenih potreba. U miru sa sobom, svojim zdravljem i izgledom. U kontroli emocija mislima, a ne hranom. U tome da se namirnice gledaju kao kompletna hrana, a ne samo kao kalorije ili brojke.
